Кутија

Људи га не гледају
Пси му прилазе
Нико за њега не мари
Углавном га сажаљевају
А не виде да његове очи сјаје
Више од свих других очију
Он, иако одбачен од света
Иако живи у картонскoј кутији
Иако нема никог свог
Благосиља људе за два динара
А некада је имао много више
Најсрећнији је кад види
Своју ћерку, како шета поред њега
Тад му очи највише засијају
И увек је пред крахом и пред сузама
Али не од туге, већ од среће

Јер, он је тада срећан
Јер он има срце.