Борба

Десет и десет
Време је стало
А још мало је времена остало
Да се нешто промени
На боље наравно
Кувам себи кафу
Испијам је врло брзо
Док ми у глави стоје родитељи
Који ме као и увек охрабрују
Хмм, питам се чему све то?
Чему та стрепња, тај страх, та бол?
Можда одговоре на ова питања никада добити нећу
А можда се баш у њима крије формула за срећу
Али, авај, на крају крајева, живот је као банана, зар не?
Док је не ољуштиш нећеш спознати њену слаткоћу.
Зато се бори, нека твоје оружије буде љубазност
Насмеј се сваком, помози сваком
Сваког дана се труди да нешто промениш
Да решиш проблеме који те муче
И да будеш бољи човек, него онај јуче !