Бол

Сутон је близу
Полако тонем
У амбис сопствене патње и бола
Баш као и сваке ноћи
И опет замишљам тебе ту
Крај мене
Држимо се за руке и гледамо филм
Ја нешто добацујем, ти се смејеш
Ех, како ми само недостаје
Твој осмех
Твоје очи
Твоје лице
А свуда их видим
На улици, у парку, превозу
И видим људе налик нама некада
Па се трудим да их не примећујем
Већ окренем главу и наставим даље
И сваки пут кад те се сетим
Сетим те се са осмехом споља
Али са тугом изнутра
Знам да више не припадаш мени
Неко те је од мене отео
Само се надам да си срећна, тамо негде далеко
А ја ћу бити добро
Иако скрхан и осакаћен због патње за тобом
И жао ми је што никада нећу моћи да ти кажем збогом
Јер моје срце и даље куца за тобом...