Брод

Хујање ветра ме буди из сна
И не знам да ли због тога треба да будем тужан или срећан
Јер сањао сам најлепши сан до сада који сам снио
А опет сам осетио да то није то, и да је нешто погрешно
Обично то схватимо тек када се све коцкице сложе
Када скинемо ружичасте наочаре и вратимо наочаре реалности
Тек тада видимо куда плови овај наш брод
Пун мржње и безakoња, али опет некако, нама драг
Ваљда зато што смо научили да пловимо под његовим једрима
Што нам је било драго веслати са другима
У том мору илузија и лажне среће
Ми нисмо примећивали колико рупа има наш драги брод
Када би неко и приметио, други су само окретали главу
И гледали га као дворску луду, иако су знали да је он у праву
Потом би га бацили у море, само зато јер је хтео нешто поправити
Учинити брод бржим и бољим
Али то сад није важно, докле год овај наш брод плови
Само се бојим да се на нашем курсу налази једна огромна санта леда
У коју ћемо ударити кад тад ако наставимо да се крећемо по овом курсу
Али кога је брига за то, докле год наш брод плови.