Плач

Знам да више не размишљаш о мени,
Али надам се да ћеш ме се једном сетити
И да ћеш се сетити свих разговора које смо водили док смо шетали
И свих осмеха које смо заједно делили
За мене не брини, ја ћу бити добро
Само да си ти срећна тамо, негде далеко
Где возови мог срца никада доћи неће
Можда сам је осуђен да будем човек несреће
Јер у овом свету то тако сада иде
А некада, ех некада
Када бих добио неког воћа био бих најсрећније дете
А тек сада сам пробао најслађе воће
И схватио сам да сам, изгледа алергичан постао на њега.
Ма колико се трудио да не размишљам о теби увек ми се чини да те видим
На рекламама, да те чујем у песмама, да те сањам у сновима
Али то је моја клетва коју ћу морати са собом да носим
Мада се негде у дубини душе, још увек теби надам и тебе желим
Са том надом сваког јутра у нови дан улазим.
А ти ово, ако некад прочиташ, знаћеш ко је писао
Јер рукопис мог срца одавно познајеш, и молим те буди срећна и немој да плачеш
Већ ме се сети са осмехом и настави даље.