четвртак, 25. август 2016.

Мир

Изашао бих из ове собе, али немам где
Иако, осећам да даљина зове ме
Да упловим у нове авантуре, да пливам ка мору
Али не ме смем, јер само у овој соби имам ја слободу.

Један кревет, две столице, орман и сто
Можда је досадно, али сам потпуно слободан, могу чак да шетам го
Тишина се често у тој соби чује
Али, не зна нико да тишина злато кује

Аха, да, ту је и прозор такође
Отворим га само кад желим да звук ветра у ту собу дође
Он ми расталаса косу и радост доноси
И разне моје стихове, као ове, он носи, носи...

Нема коментара:

Постави коментар